Meni suđena – Sreten Stančević

МЕНИ СУЂЕНА

Стајала је покрај пута
када спазих очи њене
испод мокрога капута
како гледају у мене.

Очи које крију тајну
која дуго беше скрита
један бисер, звезду сјајну
која ме за љубав пита.

Која погледом ме зове
да јој топлу руку пружим
да је загрлим и вечно
у том загрљају држим.

У том безвременом трену
кад су очи нам се среле
ја загрлих њену душу
и узех њене руке беле.

Мени суђена, мени суђена
мени суђена, мени суђена
мени суђена, мени суђена
мени суђена, мени суђена.

(Сретен Станчевић)

Mala pričalica – Sreten Stančević

МАЛА ПРИЧАЛИЦА

Мала Мила свашта дира
баш је права диралица
луткицама пуно прича
права мала причалица.

Маму стално нешто пита
баш је права питалица
стално би да негде скита
права мала скиталица.

Толико још нових ствари
малу Милу много мучи
ал’ се труди она јако
да од других све научи.

Сваког дана нешто ново
увек нека нова згода
баш је овај свет занимљив
и укусан кад се проба.

(Сретен Станчевић)

Csak morzsányit kérek életedből – Margit Jurišin

 

CSAK MORZSÁNYIT KÉREK ÉLETEDBŐL

*

Csak morzsányit kérek életedből!

Csak morzsányit kérek a szeretetedből!

Álmomat valóra váltottad,

amikor szerelmes szívemet elfogadtad.

Engem szereteted morzsái éltetnek,

gyűjtögetem őket, gyöngy fűzért készítek.

Lelkemet e füzérrel körülfonom,

gyógyírja a magányos napokon.

Szíved szeretetével árasztod el lelkem,

már tudom, érzem milyen végtelen.

Érzéseink kölcsönösek, ez igaz szerelem,

szeretetedben fürösztetsz engem.

Boldog vagyok, nagyon boldog,

nincsenek már mélypontok.

Lelkem nyugalomra és békére talált,

hópehely könnyűvé, csillogóvá vált.

Szeress, szeress nagyon, amíg csak élünk,

legyőzhetetlen akadályok nem léteznek.

A szeretet az egyetlen kötelék köztünk,

morzsái minden kinccsel felérnek.

Csak morzsányit kérek életedből.

Csak morzsányit kérek a szeretetedből.

Csak ennyit adhatsz nekem, tudom.

Boldogságomhoz épp elég, csillagom.

/Prevod/

САМО МРВИЦЕ ТВОГ ЖИВОТА ЖЕЛИМ

*

Само тренутак твог живота желим!

Само мрвицу твоје љубави желим!

Снове си ми остварио

кад си моје заљубљено срце прихватио.

Мрвице твоје љубави ми живот удахњују,

скупљам их, правим низ бисерни.

Душу моју с њим оплетем,

да би постао лек за дане самотне.

Зaгрли ми душу  љубављу твога срца,

већ знам и осећам како је бескрајна.

Осећања су узајамна, то је љубав искрена!

У мору твоје љубави осећам се сигурна.

Срећна сам, пресрећна,

нема више болних падова.

Душа моја свој спокој и мир је нашла.

Као снежна пахуља, лагана и сјајна постала.

Воли ме, јако ме воли док се може,

несавладиве препреке за нас не постоје.

Љубав је једна, једина што нас веже,

мрвице њене су благо највеће.

Само тренутак твог живота желим!

Само мрвицу твоје љубави желим!

Само оволико можеш да ми даш, знам.

Мојој срећи толико је баш таман.