Zagrli me – Natalija Janić

 

ЗАГРЛИ МЕ

 

 Загрли ме јаче

кад пролеће у мени рашири крила,

кад ми постане тесно у сопственој кожи,

кад широм отварам срцу врата

па би могли и непозвани ући.

 

Загрли ме јаче но у снежној олуји

кад се срце стеже,

кад ме топлота твоја веже

и јаче, но кад по нама пљуште летње кише

– загрли ме и

љуби више,

јер ће немири моји да полете

и заборављених погледа да се сете

као сваког пролећа,

кад ми снага набуја, крене,

па ми дланови чезну

за додиром младе траве.

 

Зато –

загрли ме јако,

јаче,

да бих остала ту –

јер вуку ме даљине

и тако ми се плаче …

 

Volim te više od proleća – Natalija Janić

 

ВОЛИМ ТЕ ВИШЕ ОД ПРОЛЕЋА

 

 

Волим те више од априлског цветања

од благог лахора, мириса кише,

од ромора воде, што камен испира

од боја и звукова што се воле

– ја тебе волим више.

 

Волим те више од освита зоре

и пролећног сунца у мојим очима,

од укуса хлеба тек испеченог,

од боје руменог вина.

 

Волим те више од песме славуја,

од ока гугутке што ми на кров слеће,

више од цветом осутог дрвећа,

волим те више – од пролећа.

Nikada dosta ljubavi – Natalija Janić

 

НИКАДА ДОСТА ЉУБАВИ

 

За мало љубави

продала бих коње из снова,

атове беле што пут неба језде

и долове пооране, где ниче пшеница

и звезде из ока

два понора дубока

да се утопиш и заборавиш

да ветар јужни и северни

цветове раних шљива отима

да време свој данак узима

а косе беле,

запоселе изнад чела

и обрва свијених у лук попут моста

а љубави –

а љубави, никад доста …

 За аудио слушање притисните:  ОВДЕ 

Miris mog parfema – Natalija Janić

 

МИРИС МОГ ПАРФЕМА

 

Искрала бих се тихо

да те не заболи свитање,

да не заноћиш ноћ с тугом,

да преданиш дан

мислећи о свему другом

само о мени – не.

 

Искрала бих се тихо

не остављајући места за повратак.

Понела бих тугу из твојих очију,

дамаре бола,

празнину твојих дланова

моју сенку са зидова.

 

Искрала бих се тихо

дахом бришући стопа траг.

Уклонила бих своју слику,

а оставила стакло и рам.

Избрисала бих сећање

на стихове,

разделила твоје дарове.

 

Остао би само

мирис мог парфема у ваздуху

па нек траје,

док траје …

  За аудио слушање притисните: ОВДЕ

Darujem ti pesmu – Natalija Janić

 

ДАРУЈЕМ ТИ ПЕСМУ

 

Кроз прамење магле,

први откоси сунца

обасјавају мисли,

па резбарећи речи

срцем пуним тебе –

пишем песму.

 

Откривам ти

ненаслућене тајне;

у стихове стављам

сво своје благо,

дарујем га дубини твог ока

да моја мисао

зарони у тебе

и онда,

када мене

овде

не буде више.

 За аудио слушање притисните:  ОВДЕ  

U meni te nema – Mihajlo Golubović

 

У МЕНИ ТЕ НЕМА

 

Имах те па немам

Ништа ми твоје остало није

Умукла самоћа

Стег свој сада вије

Над данима бола

И цвећа што вене

У мени те нема

Где срце да крене

 

Под лавом судбине

Затрпане наше остале су стазе

Зле су коби поницале

Да по свему газе

Око су ми узели из ока

Игру два јагњета бела

Крило у коме би некад

Рука моја села

 

Живот ми се ево гледам

Нежељено руши

Дах у грлу стао

Без воде се суши

Мир долина мојих

далеко је мени

Ни еха ми нема

Нит на сунцу сени

 

У хладноме дому

Пелен ми је напунио саће

У кошници овој

И живот мој стаће

Задњу сузу ока

Осетити нећу

Сва немања моја

Не сретоше срећу

Liri mog Orfeja – Mihajlo Golubović

 

ЛИРИ МОГ ОРФЕЈА

 Сва су чула једним

Дотакла се неба

Кораком лаганим

Знају куд им треба

Уронит са песмом

У душу човека

Благе речи риме

Сад и она чека

 

Док се зора буди

Кроз поспане снове

Кроз освите ране

Очи њене плове

Кроз осмехе топле

Свитајућег зрака

Грли дан пред собом

Нежна али јака

 

Шта ће сутра донет

И са каквом бојом

Остаћу да питам

                     Ту пред песмом мојом                         

Метеж ми је доба

Привео до краја

Не гледај ме тако

Оком тужног сјаја

 

Видим да освајам небо

И немо се дивим

На рубу живота

Ја пресретан живим

Јер имам што имам

И не требам више

Ризница је блага

Којој ево пишем

 

Лепотом ти речи

Песму ево творим

Колико је лепа

Ја небих да зборим

Теби песмо моја

С лире мог Орфеја

Шаљем нежно цвеће

Из небеских леја

Oblaci – Thea Vilfan

 

ОБЛАЦИ

 

Облаци таму праве

Притишћу мисао свјетлости

Гуше жељу ведрине

Убијају

Облаци туге клијају

У свој љепоти пакла

Праве обрисе демона

Убијају

Облаци проклетсва

Твоје не љубави

Владају простором

Убијају

Не

Не могу више

Тровати моју душу

Јаче је сјећање 

на љепоте прошлости

јача је љубав

 и опраштање моје

Тражим

Спокој у твоме крилу

У овом невремену

Олујних битисања

 И странпутица неочекиваних

Тражим

Оно топло мајчино гнездо

Које непобједивост невоља

Има

И вјечност заштите удараца

Тражим

Твоје прелепе згрљаје хтјења

Угодност твоје племенитости

Смиреност твога била

За моје ритмове душе

Тражим

Небеске свјетлости љубави

Постојања твога бића

Разлоге живљења

И твоје дарове среће

Тражим

Дио себе у теби

Да се цјеловитости предам

И постанем ратник

Непобједивих стаза коначности

Т р а ж и м

Umorna – Thea Vilfan

 

УМОРНА

 

Уморна од саме себе

Тражим твој поглед

Улазницу за нови пут корачања

Одмори ме својим присуством

Ублажи стрепње ка непознатоме

Ухвати ме у своју мрежу сигурности

Укради ме од сопства мога

Направи брану између свих и тебе 

Себично ме зароби

за свој харем њежности

и уби ме задовољством љубави….

 

ако све то можеш дати

дођи и битиши у моме свијету

пожњети ћеш жито сунца

јести   крух сласти

уживат ћеш вино живота

 

дођи и живи  с р е т а н

12.02.2013. 

суботица јутра кишовитога са вјетром

Pustinja emocija – Thea Vilfan

 

ПУСТИЊА ЕМОЦИЈА

Пустиња емоција

Убија наше животе

…………………………

Ако се *не отрезнимо*

Од безосјећајности

Наша планета

Ни пустиња неће

О с т а т и

 

И  з а т о

Под хитно

Сад

Крени у

 

Љ у б а в

Једини прави љек

О п с т а н к а

   7.02.2013. суботица