Varljivo srce – Branka Šanta

 ВАРЉИВО СРЦЕ...

* 

Заволех те..

ни сама не знам када

Дал’ то беше осмех, глас

или само нада?

Не сећам се мило

кад први пут рекох да те волим

Јер, само усне твоје слушам

твој глас и оне слатке лажи које говорио си мени

Тек, ево пробудих се из бунила у који закопах себе

Ни тебе, ни мене, истине ни лажи,

само глас у ушима титра и питање

кад те пре заволех у себи?

Тако нестварног, лажљивог, а опет.. само мог?

Još se nismo sreli – Ivana Papeš Bogosavljev

 

 ЈОШ СЕ НИСМО СРЕЛИ…

* 

 Ти и ја се још нисмо срели,

Али ја верујем да негде постојиш.

Да имаш очи које ће ме знати видети

И када ме виде

Знаће препознати себе у њима.

Верујем да имаш усне са укусом брескве

Које ће знати пољубити моје

Пред спавање.

Ти и ја се још нисмо срели,

Али ја осећам твој мирис

Међу милионима других у овом граду

У којем ти не живиш.

Ти си негде на мору

И чекаш да ја кренем.

Чуо си једном негде у пролазу да долазим

И није ти важно колико ћеш дуго чекати

Све док знаш да ја заиста стижем.

Ти и ја се још нисмо срели,

Али биће то сусрет векова

Када се додири препознају и схвате

Да смо ми били једно

И много пре него што је ико,

Па и ми сами, знао за нас.

 

 

Kolevka – Divna Lulić Jovčić

 КОЛЕВКА

 

Спавај мирно.

 

Топлим дахом ћу те мазити,

дамарима љубав шапутати,

 успаванку срцем певушити.

 

 Бићу колевка

 у којој ћеш

 срећан

 најлепше снове сањати.

 

Otvori dušu – Thea Vilfan

 ОТВОРИ ДУШУ

* 

 Отвори душу пјесмом

Уђи у друго срце

Заогрни га радошћу постојања

Обљуби га топлином крвотока

Свога

И направи постељу љубави

За вјечност …..

 

Seme ljubavi – Divna Lulić Jovčić

 

 СЕМЕ ЉУБАВИ

 

Ово нежно семе љубави

меким пољупцем овлажи

и полегни у плодно тло.

 

Из корена поверења

нека расте високо и постојано стабло,

разгранато у свим правцима.

 

У раскошној крошњи

нека буде моје гнездо

од твојих руку саткано.

 

У гнезду ја, теби се пружам

и срећом дочекујем,

вечито гладна твоје љубави.

 

Verujem – Teodora Zorić

ВЕРУЈЕМ 

*

Ако поверујем, да могу да верујем,

време ће стати за сва времена,

године прошле неће биће прошлост,

ни дан јучерашњи неће бити јуче.

Ако верујем да  време је стало,

и да себе сачувам за некад мало,

неће ми моћи ни сузе доћи,

ни рука моја неће моћи

остати празна без нас.

Ако верујем да нам је вера иста,

и кад ме сивило дана обузме,

дани ми тада неће бити дуги,

у смирењу, у лутању по души.

Ако верујем да ти верујем

кад кажеш „Тако се помера гора!“,

и чврсто држим веровања твоја,

хоће ли то онда имати смисла

за прошло време што чекати

своје сутра мора?

Ако помиримо сва своја сутра

са овим данас и јуче

и престанемо да се боримо

са свим ветровима у нама

знаћемо тада јесмо ли ми

Ил’ је то ко други.

И биће светлост, не тама.

Ако помиримо сва стремљења

наша у једно,

онда ће једно да чека друго,

и време неће значити ништа,

јер једно без другога

и није ништа.

Јутра наша ће се обући у румена,

руке наше чиниће чуда,

а време ово биће само једно

и побеће туга за сва времена.

Nije mi ništa – Teodora Zorić

НИЈЕ МИ  НИШТА

*

Ако некад задрхтим ко брезов лист,

немој га чекати  на свој длан

није он једини што трепери  на ветру

просто је наишао ветровит дан.

И ако ми тада побегне уздах,

немој га чекати себи за дах,

просто је тако наишло време,

 и можда само умора знак.

Ако и колено поново клецне

немој да мислиш, слабо је тад,

нераван пут се десио само,

ил’ на ципеле тек пао је прах.

Можда ми и око заблиста некад,

па се у њему појави  роса,

није то ништа – дланове имам,

скупиће они оно што још оста.

А осмех кад хоће да обасја лице,

поздрави га радо са својим смехом,

може да траје секунд или дуже,

и поверуј – тако ја поздрављам птице.

И није ми ништа, што небу није,

ни дрхтај брезе што је ветар вије,

све ће то проћи, ништа ми није,

ништа ми није .

*

Hajd se više ne junači – Divna Lulić Jovčić

 

 ХАЈД СЕ ВИШЕ НЕ ЈУНАЧИ

 

Хајд се више

Не јуначи,

Као, оно,

Сила мушка!

Тмурно небо

Мога чела

Разоблачи!

Ко напета

Чекам пушка

Сваког данка,

Без престанка,

Чекам речи,

Ил бар слово

О љубави

Твојој мени!

Чекање ми

Ко олово

Тешко, дуго…

Поглед снени

Само тугом

Обојени…

 

Вриснула бих

Болом љутим,

Али ћутим,

Само ћутим.

Као крст

На раме своје

Упртила неспокоје,

Па их носим

Сама ћутке,

А тренутке

Свих немира

Вешто скривам,

Само звезди

Из свемира

Своје тајне

Разоткривам.

 

Речи ћутње

Све од слутње

Све жежене,

У поноћном

Часу тихом

Сада стихом

Растворене,

Васкрсавам,

Срцем бојим.

Теби пишем:

ЈОШ ПОСТОЈИМ!

ОД МИРА

ДО НЕСПОКОЈА

ЈОШ САМ ТВОЈА!

САМО ТВОЈА!

 

Nezgasla nada – Divna Lulić Jovčić

 НЕЗГАСЛА  НАДА

 

У окриљу ноћи,

У тегобној осами,

Кроз чистилиште

Мисли и снова,

Изговор за срећу

Тражим.

 

Упути макар једну

Једину реч,

Осликај речју делић љубави,

Топлином твог даха

Нека оживи.

 

Покрени једра

Незгасле наде

Да још постојим

Једнако драга

У твојим грудима,

Као некада.

*

Želja noći – Mihajlo Golubović

 ЖЕЉА НОЋИ

 

Далеко је мени

Нешто од нечега

Далеко је мени

Ништа од свачега

И немање

Где се свашта има

Спарином се може

Тешко кад је зима

 

Живот слаже речи

Што зборе а ћуте

Понире и доба

У судбине круте

Заболеће срце

Кад нам зоре руде

Нек те жељо ноћи

И где није буде

  

Да ја твоју главу

Наслоним на груди

Сва мекоћа душе

Из сна да те буди

Да ти буде

Што још било није

Да ти јутро зором

Оба ока мије

 

Отворићеш врата

Којим шкрипе шарке

Нек ми песма ова

Понуди и варке

Само да би твоје

Руке нежно беле

Мом животу дале

Што би жеље хтеле